Godišnji odmor, bolovanje i otpremnina: prava zaposlenih u Srbiji

# Godišnji odmor, bolovanje i otpremnina: prava zaposlenih u Srbiji (2026)

Zaposleni u Srbiji imaju zakonski garantovana prava koja ih štite od trenutka zasnivanja radnog odnosa pa sve do njegovog završetka. Zakon o radu Republike Srbije precizno definiše minimalne standarde u oblasti godišnjeg odmora, bolovanja i otpremnine. Kolektivni ugovori i pojedinačni ugovori o radu mogu ta prava samo proširiti, nikada suziti. Ovaj tekst daje pregled najvažnijih pravila za 2026. godinu.

Ukratko

• Zakon o radu propisuje minimalne standarde za godišnji odmor, bolovanje i otpremninu.
• Kolektivni i pojedinačni ugovori mogu proširiti ova prava, nikad ih suziti ispod zakonskog minimuma.
• Prava važe od zasnivanja radnog odnosa do njegovog završetka.
• Poznavanje ovih prava štiti te od poslodavaca koji ih ne poštuju u praksi.

Godišnji odmor: koliko dana ti pripada?

Svaki zaposleni koji radi na osnovu ugovora o radu ima pravo na plaćeni godišnji odmor. Prema važećem Zakonu o radu, minimum je 20 radnih dana godišnje, što odgovara četiri kalendarske nedelje.

Ko ima pravo na više od 20 dana?

Zakon predviđa uvećani godišnji odmor za određene kategorije zaposlenih. Minimum od tri dodatna radna dana garantovano dobijaju radnici koji rade u posebnim uslovima rada (opasni i štetni poslovi), zaposleni sa utvrđenim invaliditetom i zaposleni stariji od 50 godina.

Kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu može biti ugovoreno i više dana od zakonskog minimuma. Proveri šta piše u tvom ugovoru ili granskom kolektivnom ugovoru koji se primenjuje kod tvog poslodavca.

Kada se koristi godišnji odmor?

Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje poslodavac, uz prethodne konsultacije sa zaposlenim. Imaš pravo da znaš unapred kada ideš na odmor.

Zakon propisuje sledeća pravila o rokovima: najmanje polovina godišnjeg odmora mora biti iskorišćena do 30. juna naredne kalendarske godine, ostatak odmora mora biti iskorišćen do kraja te iste kalendarske godine, a zaposleni ima pravo da najmanje dve uzastopne nedelje godišnjeg odmora iskoristi kontinuirano.

Ako ti poslodavac nije omogućio da iskoristiš godišnji odmor u propisanom roku, nije reč o tvom propustu. Pravo na odmor ne može se oduzeti niti zameniti novčanom naknadom dok traje radni odnos, osim u slučaju prestanka ugovora o radu.

Šta se dešava sa neiskorišćenim odmorom pri raskidu ugovora?

Ukoliko dođe do prestanka radnog odnosa, a zaposleni nije iskoristio sav godišnji odmor koji mu pripada, poslodavac je dužan da isplati novčanu naknadu za neiskorišćeni deo. Naknada se obračunava srazmerno broju neiskorišćenih dana.

Bolovanje: ko plaća i koliko?

Pravo na odsustvo zbog bolesti ili povrede je jedno od temeljnih prava svakog zaposlenog. U Srbiji je finansiranje bolovanja podeljeno između poslodavca i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), zavisno od dužine trajanja.

Bolovanje do 30 dana: na teret poslodavca

U prvom periodu odsustva troškove bolovanja snosi poslodavac. Naknada zarade ne sme biti manja od 65% osnovne zarade zaposlenog za prethodnih 12 meseci. Prvih 30 dana bolovanja plaća poslodavac, minimalna naknada iznosi 65% osnovne zarade, a kolektivnim ugovorom može biti ugovorena viša naknada.

Bolovanje od 31. dana: na teret RFZO

Od 31. dana bolovanja nadoknadu preuzima Republički fond za zdravstveno osiguranje. Naknada se tada obračunava kao 60% od osnova za naknadu, dakle proseka zarade u poslednjih 12 meseci. Maksimalni iznos naknade ograničen je na 3 prosečne neto zarade u Republici Srbiji.

Naknada zarade za vreme bolovanja koje je nastalo usled povrede na radu ili profesionalne bolesti iznosi 100% osnova, bez obzira na dužinu trajanja, i ide na teret RFZO od prvog dana.

Bolovanje za čuvanje bolesnog deteta

Roditelj ili staratelj ima pravo na odsustvo radi nege bolesnog deteta. Zakon predviđa do 7 radnih dana godišnje za čuvanje bolesnog deteta mlađeg od 3 godine. U posebnim okolnostima lekarska komisija može odobriti duže odsustvo.

Zabrana otkaza za vreme bolovanja

Jedan od najvažnijih mehanizama zaštite je zabrana otkazivanja ugovora o radu za vreme bolovanja. Poslodavac ne sme dati otkaz zaposlenom dok je na bolovanju, dok je trudna, ili dok koristi porodiljsko odsustvo ili odsustvo radi nege deteta.

Svaki otkaz dat u ovim okolnostima je protivzakonit i može biti pobijen pred nadležnim sudom.

Otpremnina: na šta imaš pravo ako te proglase tehnološkim viškom?

Otpremnina je novčana naknada koja se isplaćuje zaposlenom kada mu poslodavac otkazuje ugovor o radu zbog ekonomskih, organizacionih ili tehnoloških razloga, dakle kada bude proglašen tehnološkim viškom.

Minimalni iznos otpremnine

Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da isplati otpremninu u iznosu od najmanje 1/3 mesečne zarade za svaku navršenu godinu radnog staža kod tog poslodavca.

Zakonski minimum ipak postoji: otpremnina ne može biti manja od 2 mesečne zarade zaposlenog, bez obzira na dužinu staža.

Primer obračuna: zaposleni sa 6 godina staža i zaradom od 90.000 RSD neto dobija najmanje 6 puta (90.000 podeljeno sa 3), što je 180.000 RSD. Ako je taj iznos manji od 2 mesečne zarade (2 puta 90.000, takođe 180.000 RSD), isplaćuje se viši iznos.

Neoporezivi iznos otpremnine u 2026. godini iznosi 3 prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, što je u rasponu od 360.000 do 400.000 RSD (tačan iznos zavisi od zvanično objavljenog proseka). Na iznos koji prelazi ovaj prag plaća se porez na dohodak građana.

Ko nema pravo na otpremninu?

Otpremnina se ne isplaćuje kada zaposleni sam da otkaz (sporazumni raskid bez dogovora o otpremnini), kada radni odnos prestane istekom ugovora na određeno vreme, ili kada je otkaz dat zbog disciplinskih razloga ili kršenja radnih obaveza.

Otkazni rok

Pre nego što radni odnos formalno prestane, poslodavac je dužan da poštuje otkazni rok. Minimalni otkazni rok zavisi od dužine staža: do 1 godine staža minimum 8 dana, od 1 do 5 godina minimum 15 dana, od 5 do 10 godina minimum 20 dana, a preko 10 godina staža minimum 30 dana.

Ugovorom o radu ili kolektivnim ugovorom može biti predviđen duži otkazni rok. Tokom otkaznog roka zaposleni prima redovnu zaradu i zadržava sva prava iz radnog odnosa.

Uloga sindikata i kolektivnih ugovora

Sva prava navedena u ovom tekstu predstavljaju zakonski minimum. Kolektivni ugovori, koji se sklapaju između poslodavca (ili udruženja poslodavaca) i sindikata, mogu proširiti sva ova prava: više dana godišnjeg odmora, viša naknada za vreme bolovanja, veća otpremnina, duži otkazni rok.

Ako u tvojoj kompaniji postoji sindikat ili se primenjuje granski kolektivni ugovor, pročitaj ga jer ti može obezbediti povoljnije uslove od zakonskog minimuma.

Gde prijaviti nepravilnosti?

Ako smatraš da ti poslodavac krši zakonska prava, postoji nekoliko institucija kojima se možeš obratiti. Inspekcija rada prima prijave putem portala bezos.gov.rs ili neposredno u nadležnoj filijali. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dostupno je na minrzs.gov.rs. RFZO odgovara za pitanja u vezi sa naknadom za vreme bolovanja na rfzo.rs. Nadležni sud rešava sporove po osnovu otkaza ili neisplaćene otpremnine.

Čuvaj sve pisane dokumente: ugovor o radu, platne listiće, rešenja o godišnjem odmoru i svaku pisanu komunikaciju sa poslodavcem. Ti dokumenti su ključni dokaz u slučaju spora.

Zaključak

Poznavanje tvojih prava kao zaposlenog u Srbiji nije luksuz, nego neophodnost. Zakon o radu postavlja jasne minimalne standarde za godišnji odmor, bolovanje i otpremninu, a institucije poput Inspekcije rada i RFZO sprovode te standarde. Ako nisi siguran koja prava imaš, konsultuj se sa sindikatom, pravnim savetnikom ili direktno sa nadležnom inspekcijom.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Za konkretne situacije konsultuj pravnog stručnjaka ili nadležnu inspekciju rada.

Izvori: Zakon o radu RS (paragraf.rs), Ministarstvo za rad (minrzs.gov.rs), RFZO (rfzo.rs)