Rad na praznik u Srbiji: koliko se plaća i šta ti pripada

# Rad na praznik u Srbiji: koliko se plaća i šta ti pripada

Praznik koji padne usred radne nedelje izgleda jednostavno dok ne dobiješ platni listić. Tada se ispostavi da ima razlike između toga da li si tog dana radio ili nisi, da li je praznik državni ili verski, i da li ti je pao u nedelju. Sve to menja iznos.

Ovaj vodič prolazi kroz pravila onako kako stoje u Zakonu o radu i Zakonu o državnim i drugim praznicima.

Ukratko

• Rad na dan praznika koji je neradni plaća se uz uvećanje od najmanje 110 odsto osnovice, dakle sat tog dana vredi 2,1 put više nego redovan sat.
• Ako ne radiš, ne gubiš ništa: pripada ti naknada zarade u visini tvoje prosečne zarade iz prethodnih dvanaest meseci.
• Praznik koji padne tokom godišnjeg odmora ne uračunava se u dane odmora.
• Ako državni praznik padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. To pravilo ne važi za verske praznike.
• Osnovi se sabiraju: rad noću na praznik nosi i jedno i drugo uvećanje.

Koji praznici su neradni

Zakon razlikuje državne i verske praznike, a unutar državnih razlikuje one koji se praznuju neradno i one koji se praznuju radno.

Državni praznici koji se praznuju neradno:

• Nova godina, 1. i 2. januar
• Sretenje, Dan državnosti Srbije, 15. i 16. februar
• Praznik rada, 1. i 2. maj
• Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembar

Verski praznici koji se praznuju neradno su prvi dan Božića, 7. januar, i Vaskršnji praznici, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa.

Dan pobede, 9. maj, jeste državni praznik, ali se praznuje radno. To znači da tog dana nemaš pravo na uvećanje po osnovu praznika.

Za naredni period datumi padaju ovako: Dan primirja 11. novembra 2026. je sreda, Nova godina 2027. pada u petak i subotu, Božić 7. januara 2027. je četvrtak, a Sretenje 15. i 16. februara 2027. su ponedeljak i utorak.

Kad praznik padne u nedelju

Zakon o praznicima ima odredbu koja se često previdi. Ako datum državnog praznika padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. Praktično, neradni dan se pomera na ponedeljak.

Ovo pravilo važi samo za državne praznike. Verski praznici se ne pomeraju, pa ako prvi dan Božića padne u nedelju, ponedeljak je redovan radni dan.

Ako ne radiš na praznik

Najčešća zabluda je da je praznik dan koji se prosto ne plaća. Nije tako. Po članu 114 Zakona o radu, za odsustvo sa rada na dan praznika koji je neradni dan pripada ti naknada zarade u visini prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci.

Ista naknada se primenjuje i na godišnji odmor i na plaćeno odsustvo, pa praznik u tom smislu ne sme da ti umanji mesečna primanja. Ako na platnom listiću vidiš manji iznos baš zbog praznika, to je mesto za pitanje. Kako se čita platni listić, razložili smo u vodiču o platnoj listi.

Ako radiš na praznik

Po članu 108, za rad na dan praznika koji je neradni dan pripada ti uvećana zarada od najmanje 110 odsto osnovice. Reč najmanje je bitna, jer kolektivni ugovor ili pravilnik kod poslodavca mogu da predvide i više, ali ne i manje.

Osnovicu čini osnovna zarada utvrđena ugovorom o radu, ne tvoja ukupna isplata sa svim dodacima.

Računica na primeru. Ako ti je osnovna zarada 100.000 dinara, a mesečni fond je 168 sati, sat vredi oko 595 dinara. Za osam sati rada na praznik redovan deo iznosi oko 4.762 dinara, uvećanje od 110 odsto je oko 5.238 dinara, pa taj dan ukupno donosi oko 10.000 dinara umesto uobičajenih 4.762.

Razlika između bruto i neto iznosa i koliko od toga stvarno stigne na račun objasnili smo u vodiču o bruto i neto plati.

Kad se osnovi sabiraju

Zakon izričito kaže da se, kada se steknu uslovi po više osnova, procenti sabiraju. To ima praktične posledice.

Ako radiš noćnu smenu na praznik, pripada ti uvećanje po osnovu praznika od najmanje 110 odsto i uvećanje za noćni rad od najmanje 26 odsto. Ako je to još i prekovremeni rad, dodaje se još najmanje 26 odsto. Uz to ide i minuli rad, najmanje 0,4 odsto po svakoj punoj godini kod istog poslodavca.

Poslodavac ne može da bira jedan osnov i da ostale preskoči.

Praznik tokom godišnjeg odmora

Ovo je odredba koja ti direktno čuva dane. Po članu 70, praznici koji su po zakonu neradni dani ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.

Ako uzmeš odmor u nedelji u kojoj je praznik, taj dan ti se ne oduzima od kvote. Ako ti je poslodavac ipak skinuo dan, to nije u skladu sa zakonom. Ostala prava iz radnog odnosa pokrili smo u vodiču o pravima zaposlenih.

Šta proveriti kod poslodavca

Zakon postavlja minimum, a konkretan iznos se određuje opštim aktom i ugovorom o radu. Zato vredi proveriti tri stvari.

Prvo, koliki je procenat uvećanja upisan u pravilnik o radu ili kolektivni ugovor, jer može biti viši od 110 odsto. Drugo, šta se kod tvog poslodavca računa kao osnovica. Treće, da li se na platnom listiću uvećanje prikazuje kao posebna stavka, jer bez toga ne možeš da proveriš obračun.

Ako smatraš da obračun nije ispravan, prvi korak je pisani zahtev poslodavcu. Nadzor nad primenom propisa o radu vrši inspekcija rada u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Zaključak

Pravila su kratka i jasna: ako ne radiš, primanja ti ostaju ista, a ako radiš, sat vredi više nego dvostruko. Praznik ti ne troši godišnji odmor, a osnovi uvećanja se sabiraju umesto da se biraju. Jedino što zakon ostavlja poslodavcu jeste da bude darežljiviji od minimuma, nikada stroži.