Koliko košta vrtić i kada grad plaća privatni umesto tebe

Cena vrtića nije ista ni u dva susedna grada

Koliko plaćaš vrtić ne određuje republički propis nego tvoja opština. Pravilnik o merilima za utvrđivanje ekonomske cene izričito prepušta lokalnoj samoupravi da odredi koliko roditelj učestvuje u ceni, pa se iznos razlikuje od grada do grada, a ponegde je sveden na nulu.

Zbog toga odgovor na pitanje koliko košta vrtić počinje pitanjem gde živiš, a tek onda ide na to da li je mesto u državnom vrtiću uopšte dostupno.

Ukratko

• Učešće roditelja u ceni određuje lokalna samouprava, ne republički propis.
• U Beogradu je boravak u gradskim vrtićima besplatan od 2023. godine.
• Za privatni vrtić Beograd daje 33.000 dinara mesečno, ali samo roditeljima koji imaju odbijenicu iz državnog zbog nedostatka mesta.
• Novi Sad izdvaja 16.000 dinara za decu do tri godine i 13.000 dinara za stariju decu.
• Poreske olakšice za troškove vrtića u Srbiji nema, niti postoji neoporezivo davanje kada poslodavac plati vrtić.

Šta propisuje zakon, a šta grad

Pravilnik o merilima za utvrđivanje ekonomske cene uređuje kako se računa puna cena programa, ali visinu učešća roditelja prepušta lokalnoj samoupravi. Isti propis rešava i pitanje odsustva: kada dete ne dolazi, roditelj plaća pun iznos, a kod bolesti uz potvrdu pedijatra plaća polovinu.

To je detalj koji se u praksi često previdi, jer roditelji pretpostave da se za svaki izostanak umanjuje račun. Umanjenje postoji samo uz lekarsku potvrdu.

Beograd: državni besplatno, privatni uz uslov

U Beogradu se boravak u vrtićima u gradskom sistemu ne naplaćuje roditeljima. Za one koji nisu dobili mesto postoji naknada za privatni vrtić u iznosu od 33.000 dinara mesečno po detetu, o čemu Grad Beograd objavljuje uslove.

Tri uslova odlučuju da li ćeš to dobiti. Prvo, moraš imati odbijenicu, dakle potvrdu da dete nije primljeno u državni vrtić zbog nedostatka mesta. Roditelj koji je mogao da upiše državni, a izabrao je privatni, nema pravo na naknadu. Drugo, privatni vrtić mora biti u gradskom sistemu, pa pre upisa vredi proveriti da li konkretna ustanova u njemu jeste. Treće, iznos je fiksan i ne menja se zbog izostanaka, pa razliku do pune cene plaćaš ti.

Pošto privatni vrtići u Beogradu po dostupnim podacima uglavnom koštaju između 35.000 i 50.000 dinara mesečno, a skuplji i znatno više, doplata je realna stavka u kućnom budžetu i kreće se od par hiljada naviše.

Novi Sad: niži iznosi, isti princip

Novi Sad izdvaja 16.000 dinara mesečno za decu do tri godine i 13.000 dinara za stariju decu, uz manje iznose za poludnevni boravak. Zahtev se podnosi gradskoj upravi nadležnoj za socijalnu i dečju zaštitu, a isplata ide naknadno, uz dokaz da si vrtiću uplatio.

Pošto se iznosi i uslovi menjaju odlukama grada, a ne zakonom, pre upisa je uvek sigurnije proveriti važeću odluku svoje lokalne samouprave nego se osloniti na iznos iz prošle godine ili na iskustvo poznanika iz drugog grada.

Ko ne plaća ni tamo gde se plaća

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom predviđa naknadu troškova boravka za decu bez roditeljskog staranja, decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, i decu korisnika novčane socijalne pomoći. Naknada se daje u visini učešća roditelja koje je propisala lokalna samouprava.

Uz to, materijalno ugrožene porodice mogu imati regresiranje, ali uslove za to određuje svaka opština posebno. Ako primaš socijalnu pomoć ili dečji dodatak, vredi pitati u vrtiću i u centru za socijalni rad šta ti po tom osnovu pripada.

Poreske olakšice nema, suprotno čestom uverenju

Ovo treba reći jasno, jer se povremeno čuje suprotno. U Zakonu o porezu na dohodak građana ne postoji odredba o vrtiću. Nema poreskog odbitka za roditelja, niti je plaćanje vrtića navedeno među neoporezivim davanjima koja poslodavac može da isplati zaposlenom.

Spisak neoporezivih iznosa u tom zakonu obuhvata stvari poput naknade za prevoz i novogodišnjih poklona za decu zaposlenih, ali vrtić nije među njima. Ako poslodavac zaposlenom plati vrtić, to po pravilu ulazi u oporezivu zaradu. Pošto je ovo zaključak izveden iz odsustva odredbe, a ne iz izričitog pravila, poslodavcu se isplati da to proveri sa knjigovođom pre nego što takvo davanje uvede.

Upis i liste čekanja

Konkurs se raspisuje jednom godišnje, u proleće, i podnosi se elektronski preko portala eUprava, a preliminarne liste izlaze početkom juna. U Beogradu se poslednjih godina podnosi preko petnaest hiljada zahteva, a najveći pritisak je na opštinama sa najviše mladih porodica.

Prednost pri upisu imaju deca samohranih roditelja, deca iz porodica koje koriste socijalnu zaštitu, deca sa smetnjama u razvoju i deca žrtava nasilja u porodici, a status se dokazuje već u prijavi. Pošto odbijenica otvara pravo na naknadu za privatni vrtić, nju treba sačuvati i proveriti koliko dugo važi, jer je grad u međuvremenu produžio njen rok.

Dadilja kao alternativa

Kada mesta nema, a privatni vrtić je preskup, roditelji računaju i na dadilju. Gradski servis za čuvanje dece u Beogradu objavljuje cenovnik u kom mesečni iznos za jedno dete ide od oko 52.000 dinara za četiri sata dnevno do oko 74.000 dinara za osam sati. Privatne dadilje naplaćuju po satu, u rasponu koji zavisi od iskustva i dela grada.

U poređenju sa privatnim vrtićem uz gradsku naknadu od 33.000 dinara, dadilja po pravilu ispada skuplja za puno radno vreme, ali može biti rešenje za kraći boravak ili za decu koja su previše mala za kolektiv. Kako ovakvu stavku uklopiti u kućni budžet, pokazali smo u vodiču o mesečnom budžetu.

Zaključak

U Beogradu je državni vrtić besplatan, a privatni se subvencioniše sa 33.000 dinara mesečno isključivo uz odbijenicu, pa je odbijenica najvredniji papir u celom postupku. U drugim gradovima iznosi su niži i uslovi drugačiji, jer o tome odlučuje lokalna samouprava. Na poresku olakšicu ne treba računati, nje nema. Ono što se isplati uraditi je da se prijava preda na vreme, da se proveri da li je izabrani privatni vrtić u gradskom sistemu, i da se za svaki izostanak deteta traži potvrda pedijatra, jer samo ona smanjuje račun.