Preduzetnik sa ličnom zaradom: kada se isplati i kako se prijavljuje

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige i ne opredeli se ni za šta plaća doprinose na celu oporezivu dobit. Na dobit od dva miliona dinara to je preko 680.000 dinara samo za doprinose, pre poreza. Mnogi to otkriju tek kad im stigne prvi obračun posle prelaska sa paušala.

Lična zarada je mehanizam koji to menja: sam odrediš mesečni iznos koji sebi isplaćuješ, i doprinosi idu na taj iznos, a ne na celu dobit. Ovaj tekst objašnjava kako to radi, kome se isplati, šta time gubiš i do kada se moraš opredeliti.

Ukratko

• Lična zarada je mesečni iznos koji preduzetnik sebi isplaćuje i evidentira u poslovnim knjigama, uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade.
• Bez lične zarade osnovica doprinosa je cela oporeziva dobit. Sa ličnom zaradom osnovica je iznos lične zarade.
• Isplaćena lična zarada priznaje se kao rashod u poreskom bilansu.
• Opredeljenje se prijavljuje elektronski, najkasnije do 15. decembra tekuće godine, za period od 1. januara naredne.
• Tokom poreskog perioda ne možeš da se predomisliš.

Šta je lična zarada

Član 33a Zakona o porezu na dohodak građana ličnom zaradom smatra novčani iznos koji preduzetnik sebi isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao mesečno lično primanje, uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade.

Nije reč o plati u smislu radnog odnosa. Preduzetnik nije sam sebi poslodavac i ne zaključuje ugovor o radu sa sobom. Lična zarada je poreska kategorija: način da se deo dobiti tretira kao zarada, sa svim posledicama koje iz toga slede.

Opredeljenje je dobrovoljno. Odnosi se na preduzetnika koji vodi poslovne knjige, uključujući paušalca koji je izgubio pravo na paušalno oporezivanje pa mora da pređe na knjige, kao i na preduzetnika poljoprivrednika.

Zašto uopšte neko bira ovaj model

Razlog je osnovica doprinosa, i to je cela poenta.

Član 22 Zakona o doprinosima propisuje da je za preduzetnika koji plaća porez na stvarni prihod osnovica mesečni iznos lične zarade, a ako ne isplaćuje ličnu zaradu, osnovica je oporeziva dobit. Stope su iste u oba slučaja: 24% za penzijsko i invalidsko osiguranje i 10,3% za zdravstveno, ukupno 34,3%.

Razlika je, dakle, samo u tome na šta se tih 34,3% primenjuje.

Uzmimo preduzetnika sa prihodom od 3.000.000 dinara godišnje i dokumentovanim poslovnim rashodima od 1.000.000 dinara, ne računajući sopstveno primanje. Dobit pre toga je 2.000.000 dinara.

Bez lične zarade: osnovica doprinosa je oporeziva dobit. Na 2.000.000 dinara doprinosi iznose oko 686.000 dinara.

Sa ličnom zaradom od 100.000 dinara mesečno: osnovica je 1.200.000 dinara godišnje, pa doprinosi iznose oko 411.600 dinara.

Razlika je oko 274.000 dinara godišnje, samo po osnovu doprinosa.

Treba biti pošten oko granica ovog primera. Porez se ovde ne može izračunati u jednoj liniji, jer se plaćeni doprinosi i isplaćena lična zarada priznaju kao rashod u poreskom bilansu, pa umanjuju osnovicu poreza, a i sama osnovica doprinosa zavisi od oporezive dobiti. Tačan konačan iznos izvodi računovođa iz poreskog bilansa. Ono što je iz zakona jasno i što odlučuje jeste osnovica doprinosa, i ona je prikazana gore.

Važe i donja i gornja granica: mesečna osnovica ne može biti niža od najniže propisane, ni viša od petostruke prosečne mesečne zarade u Republici.

Šta gubiš

Niži doprinosi nisu besplatni.

Osnovica doprinosa je istovremeno i osnovica za penziju. Ako sebi godinama isplaćuješ nisku ličnu zaradu da bi smanjio trenutni trošak, smanjuješ i lični koeficijent, a time i buduću penziju. Isto važi i za naknadu zarade tokom bolovanja i za porodiljsku naknadu, koje se računaju iz osnovice.

Drugo, obaveza postaje mesečna i fiksna. Lična zarada se isplaćuje i evidentira svakog meseca, sa pripadajućim porezom i doprinosima, bez obzira na to kako je mesec prošao. Preduzetnik bez lične zarade nema taj mesečni ritam.

Treće, administracija raste. Svaka isplata se obračunava i prijavljuje, pa je računovođa ovde praktično neizbežan.

Kako se oporezuje sama lična zarada

Lična zarada se po članu 13 svrstava u zaradu, pa se na nju primenjuje stopa od 10% iz člana 16, uz neoporezivi iznos iz člana 15a. Za 2026. godinu neoporezivi iznos je 34.221 dinar mesečno, a od 1. januara 2027. raste na 37.369 dinara.

Praktično: ako sebi isplaćuješ 100.000 dinara mesečno, porez se u 2026. računa na 65.779 dinara i iznosi 6.577,90 dinara mesečno. Doprinosi se računaju na punu ličnu zaradu, ne na umanjeni iznos.

Za mehaniku obračuna vredi pogledati i vodič o bruto i neto plati, jer se logika poklapa.

Rok i postupak

Rok je jedini deo ovog teksta koji nema izuzetke, pa ga zapamti.

1. Odluči se pre kraja godine, na osnovu projekcije dobiti za narednu godinu.
2. Obaveštenje o opredeljenju podnosi se elektronski, preko portala Poreske uprave.
3. Rok je najkasnije 15. decembar tekuće godine, a opredeljenje važi od 1. januara naredne godine.
4. Tokom poreskog perioda opredeljenje se ne može menjati.
5. Ako kasnije hoćeš da odustaneš, odjavu prijavljuješ takođe do 15. decembra, za narednu godinu.

Preduzetnik koji tek počinje sa radom opredeljenje prijavljuje pri registraciji, u roku propisanom za to.

Kome se isplati, a kome ne

Isplati se ako ti je dobit osetno veća od iznosa koji ti realno treba za život, ako hoćeš da deo dobiti ostane u poslu za ulaganje, i ako ti je važnije da danas smanjiš trošak nego da maksimizuješ buduću penziju.

Ne isplati se ako ti je dobit bliska iznosu koji bi ionako sebi isplaćivao, jer tada štednje nema a administracija raste. Ne isplati se ni ako ti je penzija blizu, pa svaka godina niske osnovice direktno smanjuje iznos koji ćeš primati.

Najčešće greške

Propušten rok. Petnaesti decembar nije orijentacioni datum. Ko ga propusti, čeka narednu godinu.

Isplata samo na papiru. Zakon traži da iznos bude isplaćen i evidentiran u poslovnim knjigama. Evidencija bez stvarne isplate nije lična zarada.

Postavljena prenisko, pa zaboravljena. Lična zarada se ne usklađuje sama. Iznos koji si odredio pre tri godine danas može biti besmisleno nizak u odnosu na dobit.

Mešanje sa dobiti. Novac koji preduzetnik povuče iznad lične zarade nije nova poreska kategorija. Preduzetnik i njegova radnja su isto lice, za razliku od DOO gde isplata dobiti vlasniku jeste poseban događaj. Razliku smo objasnili u vodiču paušal, preduzetnik ili DOO.

Granice ovog teksta

Ovde je obrađen preduzetnik koji vodi poslovne knjige. Paušalac se ne opredeljuje za ličnu zaradu dok je u paušalu, jer mu je osnovica paušalno utvrđen prihod. Konačan iznos poreza zavisi od poreskog bilansa i od toga kada su doprinosi plaćeni, pa pre opredeljenja uzmi projekciju od računovođe za oba scenarija, sa istim pretpostavkama.