Prijava na biro: šta dobijaš, šta moraš i kada te brišu sa evidencije

Evidencija nije ista stvar kao naknada

Prijava na biro i pravo na novčanu naknadu dve su odvojene stvari. Na evidenciju se može biti bez ijednog dinara naknade, i većina prijavljenih tako i stoji. Evidencija daje zdravstveno osiguranje, pristup merama zapošljavanja i status koji traže razni drugi postupci.

Uz taj status idu obaveze koje se ne ispunjavaju same od sebe, i brisanje sa evidencije zbog njihovog neispunjavanja nije retkost. Posledica nije samo gubitak statusa nego i zabrana ponovnog upisa na određeno vreme.

Ukratko

• Nezaposlenim se smatra lice od 15 godina do ispunjenja uslova za penziju, najkasnije do 65, sposobno i odmah spremno da radi.
• Obavezno je lično javljanje najmanje jednom u tri meseca i na svaki poziv Nacionalne službe.
• Svaka promena koja utiče na prava mora se prijaviti najkasnije u roku od pet dana.
• Prvih dvanaest meseci odgovarajuće zaposlenje je samo ono u okviru stečenog nivoa i vrste obrazovanja.
• Ko bude brisan, ponovo se može upisati tek posle šest meseci, a kod rada bez ugovora posle devet.

Ko se uopšte smatra nezaposlenim

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti traži pet elemenata istovremeno: starost od 15 godina do ispunjenja uslova za penziju a najkasnije do 65 godina, sposobnost i odmah spremnost da se radi, odsustvo radnog odnosa, upis u evidenciju i aktivno traženje zaposlenja.

Zakon izričito isključuje četiri grupe: redovne učenike, studente osnovnih studija do 26 godina, lica kojima miruju prava iz radnog odnosa i lica koja su ispunila uslov za penziju. Studenti se zato ne mogu prijaviti na biro dok traju osnovne studije, što mnoge iznenadi posle diplomiranja.

Aktivno traženje zaposlenja nije stvar truda nego definicije: zakon kaže da nezaposleni aktivno traži zaposlenje ako uredno ispunjava obaveze po zakonu i po individualnom planu zapošljavanja.

Šta dobijaš

Pored novčane naknade kada se ispune uslovi za nju, prijavljeni ima pravo na besplatne usluge Nacionalne službe, obaveštavanje o mogućnostima zaposlenja, utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i učešće u merama aktivne politike zapošljavanja.

Postoji i pravo koje se retko koristi: ko zasnuje radni odnos van mesta prebivališta može ostvariti jednokratnu novčanu pomoć za putne troškove i troškove selidbe. Posebna prava i prednost u pojedinim merama imaju i lica koja spadaju u teže zapošljive kategorije. Među merama je i subvencija za samozapošljavanje, koja ide preko iste službe.

Šest obaveza koje se stvarno proveravaju

Zakon nabraja osam obaveza, a u praksi se najviše na ovih šest pada:

1. Lično javljanje Nacionalnoj službi najmanje jednom u tri meseca, i na svaki njen poziv.
2. Prijava svake promene koja utiče na prava ili obaveze, najkasnije pet dana od nastanka promene.
3. Utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i pridržavanje njegovih odredaba.
4. Javljanje poslodavcu kod kog te služba uputi.
5. Neodbijanje ponuđenog odgovarajućeg zaposlenja, obrazovanja i obuke.
6. Dostavljanje dokaza o aktivnom traženju zaposlenja, kada ih služba zatraži.

Rok od pet dana je najkraći i najlakše se propusti, jer se promenom smatra i ono što ljudi ne doživljavaju kao posao, poput ugovora o delu ili privremenih poslova.

Šta je odgovarajuće zaposlenje, a šta nije

Ovo pravilo ima vremensku granicu koja menja celu situaciju. Prvih dvanaest meseci od upisa u evidenciju, odgovarajuće zaposlenje je samo ono u okviru stečenog nivoa i vrste obrazovanja.

Posle isteka tih dvanaest meseci, odgovarajućim se smatra i zaposlenje na poslovima nižeg nivoa u okviru iste ili srodne vrste obrazovanja, uz uvažavanje radnog iskustva i stanja na tržištu rada.

Praktično: ono što se prve godine sme odbiti bez posledica, posle godine dana više ne sme, jer odbijanje odgovarajućeg zaposlenja vodi brisanju sa evidencije.

Kada te brišu

Zakon razlikuje dve situacije. Prva je brisanje zbog neispunjavanja obaveza, bez opravdanog razloga: ako se ne javiš u propisanim rokovima, ne dostaviš dokaz o aktivnom traženju posla, odbiješ posredovanje za odgovarajuće zaposlenje, ne javiš se poslodavcu kod kog si upućen, odbiješ ili svojom krivicom napustiš meru aktivne politike zapošljavanja, ili se ne odazoveš na poziv.

Druga je prestanak vođenja evidencije iz objektivnih razloga: sopstvena odjava, zasnivanje radnog odnosa ili osiguranja po drugom osnovu, upis u redovno školovanje ako si mlađi od 26 godina, ispunjenje uslova za starosnu penziju ili ostvarenje porodične ili invalidske penzije, navršenih 65 godina, potpuna nesposobnost za rad, izdržavanje kazne duže od šest meseci, prestanak boravka za strance i smrt.

Cena brisanja je vreme

Ovo je deo koji se najčešće ne zna unapred. Lice brisano sa evidencije ima pravo da se ponovo upiše tek po isteku šest meseci od dana prestanka vođenja evidencije.

Postoji i stroža varijanta. Korisnik novčane naknade koji bude brisan zato što radi bez ugovora o radu ili bez ugovora po kom ostvaruje pravo na rad van radnog odnosa, ponovo se upisuje tek posle devet meseci. Dakle, rad na crno dok se prima naknada ne košta samo naknadu nego i dodatna tri meseca čekanja, a šta se sve uz to gubi razložili smo u tekstu o radu na crno.

Isti rad bez ugovora je i samostalan razlog za prestanak prava na novčanu naknadu, nezavisno od brisanja.

Kako se prijaviti

Prijava se podnosi filijali Nacionalne službe za zapošljavanje prema mestu prebivališta. Potrebni su lična karta, dokaz o stečenom obrazovanju i dokaz o prestanku radnog odnosa ako ga je bilo.

Ako se traži i novčana naknada, rok je kratak i odvojen od same prijave na evidenciju: zahtev se podnosi u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa, a zakašnjenje znači da naknada teče tek od dana podnošenja.

Zaključak

Evidencija se ne održava sama. Dva roka drže ceo status: lično javljanje na svaka tri meseca i prijava promene u roku od pet dana. Posle prve godine prestaje zaštita koja ti dozvoljava da odbiješ posao ispod svog nivoa obrazovanja. A ako te izbrišu, čekaš šest meseci da se vratiš, odnosno devet ako je razlog rad bez ugovora dok si primao naknadu.