PDV u Srbiji: stope, obveznici i kako se prijavljuje

# PDV u Srbiji: stope, obveznici i kako se prijavljuje (2026)

Porez na dodatu vrednost, poznatiji kao PDV, jedan je od najznačajnijih poreza u poreskom sistemu Srbije. Gotovo svaki privredni subjekat koji obavlja promet robe ili usluga u Srbiji mora da poznaje osnovna pravila PDV-a, jer greške u ovoj oblasti dovode do ozbiljnih kaznenih posledica. Ovaj tekst objašnjava ko su PDV obveznici, koje stope se primenjuju, kako se vrši registracija i na koji način se podnosi prijava.

Ukratko

• PDV je indirektni porez koji se plaća u svakoj fazi prometa, a krajnji potrošač snosi pun teret.
• Gotovo svaki privredni subjekat koji prometuje robu ili usluge mora poznavati pravila PDV-a.
• Greške u primeni PDV-a dovode do ozbiljnih kaznenih posledica.
• Zakon o porezu na dodatu vrednost propisuje ko su obveznici i kako se vrši registracija i prijava.

Šta je PDV i ko ga reguliše

PDV je indirektni porez koji se plaća u svakoj fazi prometa robe i usluga, od proizvođača do krajnjeg potrošača, uključujući i pakete koje naručiš iz inostranstva. Krajnji potrošač snosi pun teret poreza, dok privredni subjekti u lancu prometa imaju pravo da odbiju PDV koji su platili svojim dobavljačima.

Pravni osnov za PDV u Srbiji je Zakon o porezu na dodatu vrednost, koji propisuje ko su obveznici, koje su stope, kada nastaje poreska obaveza i kako se podnosi prijava. Zakon primenjuje Poreska uprava Republike Srbije.

Stope PDV u Srbiji

Srbija primenjuje tri stope PDV-a.

Standardna stopa: 20%

Standardna stopa od 20% primenjuje se na većinu robe i usluga koje nisu obuhvaćene sniženom ili nultom stopom. To su, između ostalog, elektronika, odeća, građevinski radovi, konsultantske usluge i reklame.

Snižena stopa: 10%

Snižena stopa od 10% primenjuje se na osnovne prehrambene proizvode (hleb, mleko, brašno, ulje, šećer i slično), lekove i medicinska sredstva, knjige i udžbenike (osim elektronskih u određenim slučajevima), dnevne novine i časopise, ugostiteljske usluge (hrana i piće u kafićima i restoranima), hotelski smeštaj i usluge turističkih agencija, ulaznice za kulturne i sportske manifestacije, kao i na prevoz putnika u javnom saobraćaju.

Nulta stopa: 0%

Nulta stopa PDV-a primenjuje se na izvoz robe van teritorije Srbije, usluge međunarodnog transporta i određene usluge vezane za međunarodnu trgovinu.

Primena nulte stope znači da obveznik ne naplaćuje PDV, ali zadržava pravo na odbitak prethodnog poreza (pretporeza).

PDV oslobođenja

Određene delatnosti su u potpunosti oslobođene PDV-a, bez prava na odbitak pretporeza: zdravstvene usluge (lekari, bolnice, klinike), obrazovne usluge (škole, fakulteti, kursevi), iznajmljivanje stanova za stanovanje, bankarske i finansijske usluge, kao i usluge osiguranja i reosiguranja.

Oslobođenje od PDV-a nije isto što i nulta stopa. Kod oslobođenja privredni subjekat nema pravo na odbitak pretporeza, dok kod nulte stope to pravo postoji.

Ko je PDV obveznik

Obavezna registracija

Privredni subjekat (preduzetnik, privredno društvo ili drugo lice) postaje obavezan PDV obveznik kada njegov ukupan promet robe i usluga u prethodnih 12 meseci pređe iznos od 8.000.000 RSD.

Računanje praga obuhvata sve oporezive prihode, bez iznosa samog PDV-a. Nakon što se pređe ovaj prag, subjekat je dužan da se registruje kao PDV obveznik i počne da obračunava PDV.

Dobrovoljna registracija

Privredni subjekat može da se registruje kao PDV obveznik i pre nego što dostigne propisani prag. Dobrovoljna registracija je korisna pre svega za subjekte koji pretežno posluju sa drugim PDV obveznicima, jer im omogućava odbitak pretporeza i time smanjuje troškove poslovanja.

Nakon registracije za PDV, subjekat po važećem pravilu ne može da se odjavi pre isteka dve kalendarske godine od dana registracije. To pravilo se menja od 1. januara 2027 (videti odeljak o izmenama niže).

Ko nije PDV obveznik

Fizička lica koja ne obavljaju privrednu delatnost nisu PDV obveznici. Privredni subjekti čiji promet ne prelazi propisani prag mogu poslovati kao paušalci ili mali poreski obveznici, bez obaveze PDV prijave.

Poreske stope i nastanak poreske obaveze

Poreska obaveza nastaje u trenutku kada je promet robe ili usluga izvršen, odnosno kada je izdata faktura ili primljeno plaćanje, zavisno od toga šta nastupa pre. Svaka faktura PDV obveznika mora da sadrži naziv i PIB prodavca i kupca, datum prometa i datum izdavanja fakture, opis robe ili usluge, poresku osnovicu, primenjenu stopu PDV-a i iznos PDV-a.

e-Faktura: obaveza za sve privredne subjekte

Od 2022. godine, svi privredni subjekti u Srbiji imaju obavezu da međusobno razmenjuju fakture isključivo u elektronskom obliku putem sistema e-Faktura. Ova obaveza važi za sve transakcije između privrednih subjekata (B2B segment).

Od 2023. godine, obaveza e-fakture proširena je i na transakcije prema državnim organima i javnim preduzećima (B2G segment).

Papirna faktura između dva privredna subjekta nije pravno valjana od uvođenja obavezne e-fakture. Svi obveznici koriste sistem dostupan na portalu efaktura.gov.rs.

Sistem e-fakture automatski evidentira sve transakcije i olakšava kontrolu poreskim organima, pa preciznost u unosu podataka ima ključnu ulogu.

Pretporez i pravo na odbitak

Jedan od temeljnih principa PDV sistema je pravo na odbitak prethodnog poreza, odnosno pretporeza. Svaki PDV obveznik koji nabavlja robu ili usluge od drugog PDV obveznika plaća PDV na tu nabavku. Taj plaćeni PDV odbija od PDV-a koji sam duguje po osnovu svog prometa.

Primer odbitka pretporeza

Ako si tokom jednog meseca naplatio 200.000 RSD PDV od svojih kupaca, a platio si 150.000 RSD PDV dobavljačima, tvoju poresku obavezu prema Poreskoj upravi čini razlika od 50.000 RSD.

Pravo na povraćaj PDV-a

Ako je pretporez veći od izlaznog PDV-a u nekom poreskom periodu, obveznik ima pravo na povraćaj te razlike od Poreske uprave. Rok za povraćaj je 30 dana od dana podnošenja poreske prijave. Ova situacija je česta kod obveznika koji primenjuju nultu stopu, na primer izvoznika, jer naplaćuju nultu stopu, ali plaćaju puni PDV na nabavke u zemlji.

Poreska prijava: PPPDV obrazac

PDV obveznici podnose poresku prijavu na obrascu PPPDV (Periodična poreska prijava za porez na dodatu vrednost). Prijava se podnosi elektronski putem Portala Poreske uprave.

Poreski period

Postoje dva tipa poreskog perioda. Mesečni poreski period važi za obveznike čiji je ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini bio veći od 50.000.000 RSD, oni podnose prijavu do 15. u mesecu za prethodni mesec. Kvartalni poreski period važi za obveznike čiji je promet bio manji od 50.000.000 RSD u prethodnoj godini, oni podnose prijavu do 15. u mesecu koji sledi nakon završetka kvartala (april, jul, oktobar, januar).

Kašnjenje u podnošenju PPPDV obrasca ili u uplati PDV-a povlači obavezu plaćanja kamate i može dovesti do poreske kontrole i novčanih kazni.

Tax Free: povraćaj PDV-a turistima

Srbija primenjuje sistem povraćaja PDV-a stranim turistima, poznat kao Tax Free. Strani državljani koji kupuju robu u Srbiji i iznose je van teritorije zemlje mogu zahtevati povraćaj PDV-a pod sledećim uslovima: kupovina mora biti veća od 6.000 RSD u jednoj prodavnici, roba mora biti izneta iz Srbije u roku od tri meseca od kupovine, a kupac mora biti strani državljanin koji nema prebivalište u Srbiji.

Prodavnice koje nude Tax Free pogodnost moraju biti ovlašćene i moraju izdavati poseban Tax Free obrazac.

Poreska kontrola i kazne

Poreska uprava vrši redovne i vanredne kontrole PDV obveznika. Najčešće nepravilnosti koje inspektori uočavaju su nepravilno primenjena poreska stopa, korišćenje pretporeza za nabavke koje nisu u poslovne svrhe, neizdavanje e-faktura i nepodnošenje ili kašnjenje u podnošenju PPPDV prijave.

Kazne za prekršaje u oblasti PDV-a kreću se od nekoliko stotina hiljada do miliona dinara, zavisno od težine prekršaja.

Šta se menja od 1. januara 2027

Narodna skupština je 31. avgusta 2026. usvojila izmene Zakona o PDV, objavljene u "Službenom glasniku RS", br. 80/2026 od 1. septembra 2026. Najveći deo izmena primenjuje se od 1. januara 2027. Tri promene su konkretno relevantne za obveznike:

• Kraće minimalno trajanje PDV obaveze. Umesto dosadašnjeg pravila da obveznik ne može da se odjavi pre isteka dve pune kalendarske godine od registracije, novo pravilo (izmena člana 38. Zakona o PDV) propisuje da obaveza plaćanja PDV traje najmanje u tekućoj i narednoj kalendarskoj godini. U praksi ovo za mnoge obveznike skraćuje minimalni period vezanosti za PDV sistem, jer se period više ne računa od tačnog datuma registracije, nego po kalendarskim godinama.
• Rok od pet dana za zahtev za brisanje iz evidencije. Obveznik koji u prethodnih 12 meseci nije ostvario promet veći od 8.000.000 RSD i želi da izađe iz sistema PDV mora da podnese zahtev za brisanje iz evidencije u roku od pet dana od dana prestanka obavljanja delatnosti koja je osnov za PDV, umesto da to učini u proizvoljnom trenutku.
• Prelazak Poreske uprave na sistem SiTAX. Poreska uprava tokom 2026. i 2027. prelazi na novi integrisani informacioni sistem SiTAX, koji treba da poveća automatizaciju i standardizaciju poreskih postupaka, uključujući i PDV prijave. Za obveznike to praktično znači da greške u unosu podataka u e-Fakturu i PPPDV obrazac postaju brže vidljive Poreskoj upravi, pa je preciznost knjigovodstva važnija nego ranije.

Ako se bliži kraj 2026. i razmišljaš o (od)registraciji za PDV, ima smisla sačekati tačan tekst podzakonskih akata koji prate ove izmene pre nego što doneseš konačnu odluku, jer se detalji primene u praksi tek ustaljuju.

Praktični saveti za PDV obveznike

Prati mesečne promete kako bi na vreme uočio kad se približavaš pragu od 8.000.000 RSD. Čuvaj sve ulazne fakture jer su dokaz o pravu na odbitak pretporeza. Koristi računovodstveni softver integrisan sa sistemom e-Faktura. Podnosi poresku prijavu na vreme jer kašnjenje donosi dodatne troškove. Ako nisi siguran u primenu stope, konsultuj poreskog savetnika ili direktno Poresku upravu.

Šta zapamtiti o PDV-u

PDV je složen sistem koji, kad se pravilno razume i primenjuje, postaje koristan alat za upravljanje novčanim tokovima u preduzeću. Redovno praćenje zakonskih izmena, tačno vođenje evidencije i poštovanje rokova za podnošenje prijava čine razliku između urednog poslovanja i kazni. Za detaljnije informacije, pogledaj Zakon o porezu na dodatu vrednost dostupan na sajtu Paragraf.rs, kao i zvanični portal Poreske uprave na adresi purs.gov.rs.